Čežnja – selica_nena

Zastala je ispred restorana, zategla ramena i uvukla stomak, dlanovima ispravila nevidljive prevoje crne, svilene haljine i udahnula tri puta duboko, da umiri uzbuđenje koje joj se u nepravilnim talasima razlivalo čas grudima, čas stomakom, da bi se sudarilo u nekontrolisane udarce od kojih su joj noge i ruke vidno treperili. Radovala se ovom događaju i dugo se i pažljivo spremala vodeći računa o svakom, i najsitnijem detalju na sebi. Podjednako temeljito je zamišljala trenutak kad će zakoračiti u svečanu salu i stati pred pedesetak pari radoznalih očiju, pružiti ruke ka prvom dragom licu i podeliti zagrljaj i veseli pozdrav, a onda…  Ali nije računala na malodušnost koja ju je upravo obuzela, rasla svakim trenutkom oklevanja i pretila da se pretvori u paniku koja će je naterati da se okrene tu, na samim vratima i vrati u dosadnu učmalost doma. O da, mogla bi poslati poruku da je pod strašnim napadom migrene, to joj je nekoliko puta upalilo? A onda joj minu misao da se posle

  • Podelite ovu objavu