Домаћин – omega68

Да, рекао ми је покојни деда тих осамдесетих година, увек се праве степенице за горњи спрат.Никад не знаш  ко ће са ким да се посвађа, браћа су браћа док се не ожене, увек се оставља резервна варијанта…

А ја сам баш хтео да то буде пентхаус, мој мали свет у који ћу да се пењем степеницама из родитењске дневне собе док се са женом враћам из изласка, вечерњег и викендашког.

Какав данак неискуству би то био…

Да не образлажем, мада је и то потребно овим ретардираним генерацијама, не излази се само викендом и не враћаш се са женом, или без ње, увек  у репрезантивном издању.

Да не причам шта се дешава кад родитеља више нема и кад пролазиш кроз братовљеву зону конфора.

Или он твоју.

Било је то оне историјске 2000. године кад је падом Слобе треба

  • Podelite ovu objavu