Kako zoveš ljubav? – selica_nena

Tamo negde sredinom pedesetih godina prošlog veka, pa skoro do kraja sedamdesetih se mnogo ljubavilo. Posle je došlo zabavljanje, pa ga smenile veze, šeme i ono što klinci danas zovu cimanje. Ako je suditi po nazivima, takav je i sadržaj bliskih muško – ženskih odnosa, a na tome su zasnivane (i još se zasnivaju) i brakovi. Kad malo bolje razmislim – nije ni čudo što su generacije naših roditelja provodile po 40 – 50 godina u braku, jer su se uzimali iz ljubavi i verovali u nju čak i kad je sve govorilo protiv. Posle je došla naša generacija, a mi smo tako voleli zabavljanje, pa kad je brak upadao u kolotečinu nekako smo se osećali prevarenim i bez da je postojala stvarna preljuba. Malo me brine ovaj podmaladak što se cima, jer im potpisi traju koliko i svadbeni venac na kapiji, ali što kažu – svako vreme nosi svoje breme.

Nego, da ne skrećem sa teme. Ono što je u svetu bilo poznato kao bejbi bum, u našem selu se zvalo ljubav, pa makar trajalo za jedno veče ili koliko da se pojede pita na njivi,

  • Podelite ovu objavu