Toma i ja – zilikaka

Odrastala sam uz narodnu muziku, volim je i danas. Posebno one nepravilnih ritmova, s juga, il sevdah sa zapada. Volim i da naletim na dobre kafanske muzičare pa da se pustim, da ne pitam šta košta. Najvolijem da onda po spletovima obiđem svuda okolo, od svega po dve-tri, redom polako, pa ako imam sreće pogodi i se ono što se retko čuje a treba i znati izvesti.
Opet, ni tada ni tada nikad, ni kao stotu na redu, ne bih poručila Tomu. Dobro, bih onu što sam sad saznala da je pisao za Silvanu, al samo tu i samo ako mi je cilj da se ljudi okolo razgale, ne za svoju dušu.
I zato me posebno smaralo kad dođu na red sve one tugovanke, Danke i Branke. Nikakvi stihovi i ne baš nekakva muzika. A ume da se otegne…
I sva takva sinoć odgledah film i… da, zaplakala sam. Nema veze što su izmešali vremena, izmislili događaje, uradili su to odlično. Posebno me oduševila muzička ekipa. Lane Moje Tanjug Javlja je vrhunski odradio svoj deo posla.
Istina, nepravedno je u senci ostalo nekoliko odličnih

  • Podelite ovu objavu