Zemaljski dani teku – mariopan

 
Na kraju sela, sa desne strane puta, bila je oronula kuća u kojoj su živeli Žarko i Ruža. Široko  banatsko dvorište spuštalo se naniže sve do jamure u kojoj je uvek bilo vode. Tu su se  seoske patke i guske po vazdan brčkale, a predveče bi, site i umorne, krenule sredinom sokaka na legalo. Plovile bi selom  nalik na  veliki beli oblak. Iz njega bi se, pred svakom otvorenom kapijom gde su stajale žene i pretresale protekli dan, izdvajao jedan pramičak te bele pređe, i gačući javljao gazdarici da su stigle kući. Do kraja sela oblak bi se raspršio, samo su sesoke kere dežurale na mesečini da se koja lisica ne prikrade.  Kapije bi se zatvarale, firange spuštale i selo bi tonulo u san. I tako svaki dan.
 
Svi u selu su navikli da ujutru vide Žarka kako ide do pekare da kupi kiflu za Ružu. Kada se vrati na pragu bi nalazio tek pomuženo mleko koje je donela Borka, komšinica, i dok se mleko uzvari on bi Ružu oprao i presvukao, da je  nahrani toplim mlekom u koje b
  • Podelite ovu objavu