Žurka za dve dobre mačke – mariopan

Sneg je počeo da pada predveče, sitnim pa sve krupnijim pahuljama. Ana je sa prozora svoje kancelarije gledala narod koji se kretao bulevarom ka centru i provlačio se između automobila koji su milili. Poslednji radni dan pred Novu godinu bio je završen i ona se spremala da krene kući kada je zazvonio telefon. Njena najbolja drugarica Vesna je kategorički zahtevala da Ana prespava kod nje.

“Nemaš izgovor Ana. Tvoj sin je na Kopaoniku a moja Maša kod tate u Novom Sadu, znači slobodne smo = žurka za dve dobre mačke.” govorila je Vesna u slušalicu. Bila je to njena uzrečica svaki put kada bi se doterale i krenule u grad, kada su bile mlade i lude kada bi pogledom odmerila jednu pa drugu i zaključila da su baš dobre mačke.

“Šta se događa u gradu? Nisam u toku. Da li smo opet nekog&nešto pobedili, ili su demonstracije? Kuda ide sav taj narod?”  pitala je Ana.

“Neki koncert je u gradu. Tale se (gradski oci)  sa muzičarima i arče naše pare a narodu je samo do ‘leb

  • Podelite ovu objavu